Kako možete da "RADITE NA SEBI"?

Često ljudi kažu: „Treba da radite na sebi“ i pretpostavljam da ste se nekada zapitali šta to uopšte znači odnosno koji su sve načini. Svako „rad na sebi“ može da shvati na svoj način. Možete da čitate više knjiga, možete da pokušate da se družite sa kvalitetnijim ljudima, pa od njih nešto naučite, možete da posetite psihologa i da se trudite sami sebe bolje da upoznate... Naravno i kroz različite hobije takođe sebe upotpunjujete.

Ono što sam poželeo ovim tekstom da predstavim jesu i različiti treninzi kojih sada sve više ima kod nas. Ne, ne mislim da trening bildovanja tela, već na trening bildovanja mozga :) Bar bih ja to tako nazvao. Pre nekoliko meseci imao sam priliku da budem deo jednog treninga pod nazivom „Manifesting“. Dobio sam preporuku za to od ljudi u koje imam poverenje i iskreno otišao ne znajući mnogo o tom procesu.

Kada vam neko kaže da je to trening koji će vam pomoći da ciljeve ostvarujete bez stresa, nervoze i straha od neuspeha i da ćete tokom njega uvideti da je moguće još mnogo više od onoga što trenutno smatrate realnim, lepo zvuči, zar ne? Još kad neko kaže da je to trening pomoću koga ćete OSTVARITI SVOJE SNOVE, zvuči fantastično.

Ipak, desi se naravno da pomislite i: „Ma to je neko prodavanje magle“. Ja sam neko ko se trudi da nema predrasude tako da sam i na ovaj trening otišao nekako otvorenog uma da prihvatim ono što mi odgovara i da unapredim sebe u kojim god sferama je to moguće.

I zaista mislim da se to i desilo. Na samom treningu upoznao sam sjajne ljude, a pre svega trenera Nevu Rajković. Nekako, ova žena pleni posebnom energijom. Prvo sam pomislio da mi je malo agresivna, ali tokom tri nedelje druženja upoznao sam je bolje i od nje naučio vredne životne lekcije koje i danas koristim. Znate, nisam želeo da napišem ovaj tekst dok ne vidim kakav će to efekat imati na mene na duže staze i prosto sada osećam da su tada naučene stvari ostale uz mene i da su metodi koje je Neva osmislila tokom svoje dugogodišnje karijere zaista vredan alat.

Kad kažem „vredan alat“ možete da pitate ZA ŠTA? Moj odgovor je: za sreću, za osmehe, za samopouzdanje, za uspeh, za kvalitetniji život, za veru u sebe, za spoznaju da granice ne postoje i za još mnogo toga.

Ne može se to prepričati tako lako. Mora se doživeti. Voleo bih da posetite Nevin web sajt i pročitate malo više o ovom treningu: OVDE.

Zapravo sam pre nekoliko dana dobio informaciju da se novi trening održava već od 31.10. i poželeo da vam ga preporučim. Znam ja da će se mnogima od vas učiniti da je možda mnogo dati toliko novca... ali verujte vredi ulagati u svoj mozak i svoju sreću više nego u garderobu i neke stvari koje su prolazne. I verujte, sedam dana je i više nego dovoljno da odlučite da se javite Nevi i prijavite za trening. 

Tu sam da vam odgovorim ukoliko imate dodatna pitanja. Na Nevinom web sajtu imate i utiske polaznika njenog kursa i verujte to su realni utisci i ja te ljude poznajem jer sam sa njima bio na prethodnom treningu.

Toliko od mene ovaj put! Veliki pozdrav za sve!

Milan Maglov

Da li je glupo ako vas pitam da li želite bolji život? - otkrijte kako to da postignete

Da li ste nekada poželeli da napunite baterije, da kroz vaše telo prođe nova doza optimizma i čistoće i da udahnete sreću punim plućima? Da li ste poželeli promenu?

Znate, ja sam prilično optimistična osoba i ova pitanja iznad koja vam postavljam verovatno bih ranije pročitao sa dozom podsmeha. Verovatno bih bio u fazonu „Joj, čuj ove gluposti. Opet neko prodaje maglu“. Ko ne bi želeo nešto bolje čak i ako mu je sasvim OK?

Nedavno sam imao priliku da preko drugarice upoznam jednog čoveka koji me je inspirisao na svoju ličnu promenu, odnosno na drugačiji pogled na svet. Taj čovek se zove Siniša Ubović. Niste čuli za njega? Treba da čujete.

Naime, Sinišu sam upoznao u jednom kafeu u Zemunu i nakon kraćeg razgovora njegova energija i iskustvo koje je podelio sa mnom bilo je dovoljno da sam poželeo da dođem na jedno od njegovih predavanja. Naime, Siniša je jedan je od vodećih učitelja, trenera i predavača u oblasti ličnog rasta i razvoja, oblasti u svetu poznatijoj kao self-help. On je takođe prvi licencirani trener Heal Your Life programa u ovom delu Evrope, programa koji je osmislila Lujza Hej.

Znam, znam, sad će neki od vas pomisliti: „Joj, evo još nekog šarlatana“. Priznajem, možda bih i ja to pomislio da sa njim nisam razgovarao. Priznajem, zazirem ponekad na sve što mi zaliči na sektu. Ipak, ljudi moji, ovo je 21. vek i vreme je da budemo otvoreni za nove stvari i da ne budemo zatupljeni. Sa tim razmišljanjem otišao sam na jedno Sinišino predavanje u Holliday Inn. Tema je bila „Novac i zakon privlačenja“. Još jednom, priznajem, volim novac i ovo predavanje mi je otvorilo oči za mnoge teme, uverio sam se koliko su fini i pozitivni ljudi koji su bili na predavanju i zegrebao sam površinu vezanu za filozofiju učenja Lujze Hej koju Siniša fenomenalno prenosi uz gomilu ličnih saveta.

To je bilo dovoljno da iskorisitm ukazanu priliku da prisustvujem dvodnevnoj radinionici koju Siniša organizuje. Te subote sam relaksirano otišao ponovo u Holliday Inn ne očekujući ništa posebno. Ipak, bio sam dovoljno otvoren da naučim nešto novo. Dočekalo nas je šesnaest stolica u prostoriji i maramice koje su stajale između njih. Nasmejao sam se i pomislio „E baš će neko plakati“. Kako je radionica počela vrlo lako sam se upoznao sa ljudima različitih starosnih doba i moje iskustvo je počelo da se odvija. Mogao bih ja sada da vam pričam detaljno o ova dva dana. Ipak, verujte mi, nikakve reči ne mogu zameniti moja osećanja i saznanja o sebi tokom ta dva dana. Rad u parovima, različite teme, filozofija života koja može samo da vas usreći, a da se pri tom ne kosi sa normalnim razlišljanjem. Učenje o tom koliko život može da nam pruži ako se otvorimo i poželimo neke stvari na pravi način. Saznjanje da ne mogu sebi da kažem „Volim te“ dok se gledam u ogledalo, učenje i prihvatanje sebe i ostalih, oslobađanje od krivice, opraštanje i razmenjivanje iskustava tokom ova dva predstavlja dragoceno iskustvo koje bih od srca poželeo svima. Tokom radionice samo sam pomišljao koliko bi bilo dobro da moja majka prođe kroz to, koliko sam srećan jer sam u ovom dobu mog života naučio nešto tako korisno.

Pretpostavljam da sad mislite šta lupa ovaj, kakva je to magija i bakarači :) Ustvari je zaista jednostavno, ali mislim da ja nisam prava osoba koja vam može preneti ovo na odgovarajući način. Voleo bih kada bi svi prošli kroz to i znate šta? Možete svi ovo da naučite. U Beogradu je. Vama ispred nosa je način da budete srećniji. Sami sebi možete reći: „Sve je  dobro. Život je lep i univerzum mi donosi sve ono što mi treba. Ja sam zdrav, volim sebe i voljen sam“ (ili bilo šta drugo što želite).

Evo jedne vežbice ako na primer želite novac. Uzmite papirić i na njemu napišite „Ja sam magnet za novac“ i stavite to u novčanik (na primer). Svaki put kada ga otvorite videćete papirić i možete to sebi da ponovite. Uzto možete da kažete „Novac mi dolazi iz znanih i neznanih izvora“. Novac će vam doći. Meni je došao i dolaziće još, jer ja verujem u to i šaljem poruku univerzumu.

Nego, da se vratim na one maramice. Da, plakalo se. Plakalo se na način koji ne smeta drugima, na način koji je opravdan i tako da se ni u jednom trenutku nisam osetio neprijatno jer nekom teku suze pored mene.  A posle dva dana, ne samo što sam osećao kao da među tim ljudima imam prijatelje nego sam se osećao drugačije. Sve što sam naučio primenjujem i  sada i upotpunio sam svoje gledanje na život jednim dragocenim filterom.

Kada se sve završilo imao sam potrebu da svima pričam o tome, da podelim svoje iskustvo, da proširim taj način razmišljanja i na druge. Kod nekih sam izazvao interesovanje, neki su me bledo gledali. Ali to je OK. Pored meni bliskih ljudi, želeo sam ovo da podelim i sa vama.

Dakle, preporučujem vam da posetite sajt www.putpromene.com i informišete se o svemu. Takođe možete da lajkujete FB stranicu Siniša Ubović. Pored toga možete da kupite knjigu Siniše Ubovića pod istim nazivom (Put promene), a i knjigu Lujze Hej „Kako da izlečite svoj život“.

Nemam reči kojim bih vam preporučio dvodnevnu radionicu koju Siniša drži. Za to vredi izdvojiti i vreme i novac. To je bukvalno investiranje u svoju sreću.

Ove nedelje izašla je Sinišina nova knjiga „100 posto ja“ koju ću s radošću pročitati. Kažu da je to najjednostavniji i najpraktičniji program za postizanje lične sreće i uspeha na svim poljima.

I ako ovo čitate danas (17.06), mislim da je nakon ovog teksta red da se malo razdrmate i večeras odete u Holliday Inn na predavanje „Kako pronaći sreću“ sa početkom od 19h. Naime, siguran sam ako odete da ćete shvatiti bar delić ovog što sam napisao i da ćete poželeti da nastavite da radite na sebi u tom smeru. Verujte, biće to najbolje uloženih 900 dinara. Ukoliko želite da se prijavite na dvodnevnu radionicu sve informacije možete da pronađete OVDE.

Toliko od mene na ovu temu. Tu sam da vam dodatno odgovorim na sva moguća pitanja. Ništa nije glupo da pitate.

Budite mi dobro! VELIKI pozdrav za sve!!!

Milan Maglov
https://www.facebook.com/milan.maglov

Da li možeš da budeš srećan 100 dana za redom?

Moram nešto da vam priznam- ja sam veliki ljubitelj sreće. Toliko volim sreću da je sam sebi pravim.

Pomislili biste da svako voli sreću, ali nije tako. Neki ljudi misle da je vole, ali je to ustvari pusta priča i stalno pronalaze razlog zašto su nesrećni. Ako volite sreću normalno je da mnogo mislite o njoj. Kada svakog dana mislite na sreću, vi spoznajete momente sreće i radite više na tom da ih bude u još većem broju. Baš zbog toga želim da vam predstavim jedan sjajan projekat koji se širi svetom, a zove se „100 dana sreće“.

Ja sam postao učesnik ovog po meni fenomenalnog projekta i želim da vas potovem da se pridružite. Verujte, moguće je da budete srećni 100 dana za redom, odnosno da svakog dana pronađete bar jednu stvar koja vas čini srećnim.

Ja sam stigao do šestog dana i nastavljam. Moje objave možete pratiti OVDE.

Voleo bih da svi ljudi u regionu koriste sem #100happydays i #100danasrece. Tako ćemo još lakše pronaći jedni druge i podeliti sreću.

Moram da napomenem da je ova sjajna ideja potekla sa sajta www.100happydays.com i ni na koji način ne bih da uzmem ničije zasluge.

Na kraju, moram vam priznati da ja nisam veliki sanjar i da sam veoma realan, te se ne zamplaćujem velikim idejama koje nigde ne vode. Ipak, zaista mislim da je ova ideja sjajna i da može doprineti da se bolje osećate, više pažnje posvetite lepim trenucima i zabeležite neke trenutke koje ćete kasnije ceniti.

Dakle, pozivam vas da se pridružite i da podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima kako bi što više njih saznalo za projekat. Zapamtite, uvek će biti hejtera koji će i ovo ocrniti, ali oni nisu važni. Važni ste vi i važna je vaša sreća.

Veliki pozdrav,

MilanMaglov

Ljubav je u Beogradu (foto priča kojom sam predstavljao Srbiju na Nikonovom takmičenju blogera z cele Evrope)

Ne možete da zamislite kakav turbulentan dan je iza mene, ali prilično sam zadovoljan svim što sam postigao. Naime, danas sam predstavljao Srbiju na evropskom takmičenju blogera koje je organizovao Nikon.

Priča koju sam osmislio bila je prilično ambiciozna, a s obzirom da nisam profesionalni fotograf realizacija je bila neizvesna. Dakle, moj zadatak je bio da danas kroz neku priču promovišem svoj grad. Razmišljao sam o različitim konceptima i u jednom trenutku znao sam ko može da mi pomogne. Moj prijatelj Aleksandar je dao sjajne predloge (hvala puno Alek), a potom smo to uobličili u jednu ljubavnu priču koja je mnogo jasnija kada se vide svih sedam fotografija.

Počeli smo na Adi Ciganliji. Na fotografiji su dvoje dece (Anastasija je ćerka kog brata od strica, a Sergej sin moje drugarice Snežane). Sergej nam se malo vrpoljio i nije bio baš previše poslušan tako da sam morao prilično brzo da reagujem i ovo je rezultat.

Primetićete da se na prvoj fotografiji u pozadini vidi most na Adi. Sada smo došli na njega i fotografisao sam dvoje tinejdžera (Ana je moja komšinica, a Dejan je moj brat od tetke). Ušli smo u središnji deo mosta i vrlo brzo smo dobili ovu fotku koja mi se mnogo svidela.

Na trećoj fotografiji vidite već odrasli par na vrhu jedne zgrade (Ines je jedna od mojih najdražih osoba na svetu, a Jovan kolega iz redakcije Nadlanu.com). Imao sam malo poteškoća sa kadriranjem i svetlo, a svi smo morali da stojimo na stolicama :) Videćete u daljini da se nazire Hram Svetog Save.

Na četvrtoj fotografiji smo već ispred Hrama Svetog Save. Ovde je već par u ozbiljnijim godinama (ovo su moji roditelji Mira i Dragan). Prilično brzo smo došli do ove fotografije iako su me jako nervirale senke i izbegavanje ljudi koji su šetali.

Na petoj fotografiji je par sedamdesetih godina (Spasa je moja baka, a ovog deku smo našli na Kalemegdanu i nažalost ne znam mu ime, ali sam jako zahvalan što nam je pomogao). Problem je nastao jer se moja baka jako teško kreće tako da sam morao da fotografišem zaista brzo.

Malo smo se približili Pobedniku. Baka je ostala bez deke.

Na poslednjoj fotografiji je samo ova narukvica koju je kroz celu priču ženska osoba uvek nosila na ruci. Ostatak grada je malo blurovan. Njihova ljubav će zauvek ostati zapamćena :)

Kao što vidite, pokušao sam da ispričam priču o jednoj ljubavi u Beogradu od malih nogu do starosti, odnosno smrti. Nadam se da sam uspeo i da vam se dopadaju fotografije. Voleo bih da čujem vaše utiske i da mi napišete koja fotografija vam se najviše dopada.

Tokom celog takmičenja koristio sam Nikon D5300 i zaljubljen sam u taj fotoaparat. Preporučio bih ga svakom i nadam se da ću ga dobiti kao nagradu :)

Pobednika će među takmičarima iz deset zemalja  trošlani žiri (dva fotografa iz Londona i jedan iz Pariza) proglasiti tek sredinom aprila. Svakako ću vam javiti koji je rezultat. Za mene je ovo bilo sjajno iskustvo i zahvaljujem se svima koji su mi pomogli u realizaciji ovog mini projekta i Nikonu na pozivu. 

Veliki pozdrav! 

Milan Maglov

Predstavljaću Srbiju na takmičenju blogera iz cele Evrope

Pre nekog vremena dobio sam poziv da predstavljam Srbiju na Nikonovom takmičenju blogera iz cele Evrope. Prvo sam pomislio kako li se mene setiše i da li ću ja to uopšte moći, ali kada su mi pojasnili da to i nije predviđeno za profesionalne fotografe i da je poenta da promovišemo naš grad kroz fotografije oberučke sam prihvatio.

Tako ću ja, dragi moji kreativci, u četvrtak 20. marta biti na misiji da napravim pet do deset fotografija Beograda i to pošaljem na takmičenje. Cela ta akcija se zove “I AM SHARING MY CITY VIEW”, a od Nikona sam dobio nekoliko dana na korišćenje njihov fotoaparat Nikon D5300 koji će svi takmičari koristiti.

Do sada sam imao priliku da koristim Nikon tokom svog putovanja u New York i bio sam oduševljen modelom Nikon 3100 (možete da vidite nekoliko fotografija ispod), ali D5300 je potpuno druga dimenzija i jedva čekam sa vama da podelim fotografije koje ću napraviti u četvrtak.

 Dakle, ja ću morati da fotografišem i da što pre pošaljem fotografije bez ikakve dorade. S obzirom da D5300 ima wi fi konekciju (da li možete da verujete?) prebacivanje na internet je sitnica. Naravno svi ćete moći da pratite i mene i ostale takmičare na ovoj stranici: http://www.flickr.com/groups/iamnikon

Smislio sam jednu priču za koju se nadam da će vam se dopasti. Iskreno nisam siguran hoću li uspeti da je prikažem onako kako bih želeo i kako je zamišljam, ali se unapred nadam da ćete bar ceniti pokušaj :)

U svakom slučaju, držite mi palčeve u četvrtak. Obaveštavaću vas o svemu na DDK, a do petka će se i na blogu naći fotografije koje budem uradio.

Pozdrav,

Milan Maglov 

Godina iza mene

Pre nekoliko dana sam izjavio: “Od 2014. očekujem da bude najbolja godina u mom dosadašnjem životu. 2013. je izneverila moja očekivanja“ .  Na to je moja sestra rekla: “Milane da li se sećaš da si to isto pre godinu dana rekao za 2013?” Razmislio sam i zaista, to je bio moj stav čini mi se u poslednjih nekoliko godina.

Ne znam da li je dobro ili loše što sam nezadovoljan onim prethodnim, a želim više i bolje u budućnosti. U petak je na sastanku moj direktor Nikolaos rekao nešto što će mi dugo ostati urezano u pamćenju. Vrlo jednostavno: “Guys, there is no easy anymore”. Dakle, čini mi se da se na kraju ove godine mirim sa tim da više ništa ne dolazi tako lako. Bar ja, za sve moram da se izborim kako bih ubirao plodove.

2013. je bila najintenzivnija godina u mom životu. Jako mnogo puta sam pomislio: “Ovaj dan je najteži u mom životu”. Previše sam testirao i svoj mozak i svoje telo do koje su mere izdržljivi. Suočio sam se sa finansijskim problemima koje do sada nisam imao, sa neplaćanjem svog rada, davanjem otkaza, grcanja, emotivnim krizama, raskidom veze i raskidom jednog velikog prijateljstva.

Čini mi se da ako pratite moj Facebook profil, moj blog ili moju stranicu Dnevna doza kreativnosti  niste mogli da pretpostavite ove stvari koje sam napisao. Znate, nije stvar u tom da ja lažno predstavljam svoj život. Čak se i grozim takvih stvari. Stvar je u tom da se sa prilično teškim stvarima borim i na svu sreću najčešće izlazim kao pobednik. U te borbe odlazi mnogo živaca, suočavam se sa mnogo stresa i samo ogromna energija i rad omogućavaju mi da uspem da iz svega izvučem pozitivno. To je valjda moja najvažnija karakteristika- da u životnim situacijama potiskujem negativne, a ističem pozitivne stvari. Priznajem to ponekad može da bude i iritantno. Ipak, pored ovih negativnih koje sam pomenuo, zaista je mnogo lepih stvari koje čine moj život i zbog kojih ipak ovu godinu završavam srećan i optimističan.

Stvari koje su obeležile ovu godinu za mene su:

•  Putovanje u Izrael početkom godine, koje je bilo više nego spektakularno. Zaista sam doživeo trenutke koje bih svakom poželeo. Posetio sam najlepše gradove te zemlje, plivao u Mrtvom moru, posetio Isusov grob, osetio gostoprimstvo ovog naroda i posle o svemu tom pisao.
  

•  Odlazak iz agencije u kojoj sam proveo dve godine i novi početak u drugoj agenciji. Zaista sam mnogo radio ove godine. Mnogo sam novih stvari naučio i upoznao mnogo zanimljivih ljudi.
  
• Putovanje u Vodice na more. Prvi put sam letovao sam sa svojom sestrom. Dobio sam ovo putovanje i odmor u Refresh holidays je bio fenomenalan. 

•  Početak saradnje sa Nadlanu.com. Moja rubrika„Dnevna doza kreativnosti“ na tom portalu je ubrzo nakon početka ostvarila rezultate koji su prevazišli moja očekivanja. Još uvek je vodim i jako sam srećan što mogu ljudima da predstavim različite kreativne stvari koje dolaze iz svih krajeva sveta.
• Putovanje u Njujork koje je bilo spektakularno. Ovaj put sam u tom gradu želeo sebi da ispunim razne želje... Jedna od njih je vožnja biciklom ulicama Njujorka, a takođe i piknik u Central parku sa sve šampanjcem i malinama J
  
• Početak saradnje sa jednim novim brendom koji se bavi prodajom slatkiša i za koji vodim društvene mreže. Preko 17 hiljada novih fanova samo na njihovoj Facebook stranici za dva i po meseca čini me vrlo zadovoljnim.
• Dnevna doza kreativnosti već dve godine obeležava svaki moj dan. Ove godine sam postao najbolje rangiran freelancer u Srbiji na web sajtu Socialnumbers.com. Takođe DDK je nominovana za najbolju Facebook stranicu u Srbiji za 2013. godinu od strane magazina PC Press.
• Moji prijatelji bez kojih ne bih mogao. Energija i ljubav koju dobijam od njih je nezamenjiva. Sa većinom sam učvrstio odnose, upoznao neke nove, a jedno veliko prijateljstvo se ove godine završilo. To je novi momenat u mom životu sa kojim sam se suočio. Odluka nije bila laka i lekcija je bila prilično teška.
  
• Otvaranje mog Facebook profila za sve. Ovaj deo je vrlo specifičan jer sam odlučio da promenim strategiju i prihvatim na društvenim mrežama i ljude koje ne poznajem. Mislim da je to dobra odluka jer mi je donela kontakte sa sjajnim ljudima. Nažalost još uvek nisam smislio kriterijum po kom bih prhvatio ljude koje ne znam za prijatelje, ali opcija „followers“ dozvoljava da sve što napišem vide svi koji to žele.
• Poljupci i zagrljaji bez kojih život ne bi imao smisla.
• Moja porodica koja je baza svega.

Pomislio sam da napišem i nekoliko želja za 2014. godinu. Ipak, plašim se da ih izgovorim i suviše su intimne...  Ono što svakako želim je da imam malo više slobodnog vremena u kom ću u pidžami gledati neki film i „blejati“. Od 2014. godine očekujem MNOGO u svakom smislu te reči. Pre svega, da budem okružen sjajnim ljudima i da imam sa kim da podelim i dobre i loše stvari.  Isto to želim i svima vama koje poznajem i koje ne poznajem, a voleo bih da upoznam :)

Milan Maglov

https://www.facebook.com/milan.maglov

Moja poruka za mlade: Bolje radi kučko!

Već duže vreme razmišljam da ovo napišem, ali nikako nisam uspeo do sada. Naime, radi se o tome da mi je pun K neradnika i onih koji žele hleba preko pogače. Prenemagači, wannabe manekenke i modeli, dive, „kukači“, sponzoruše i starlete molim vas malo da oladite.

Radi se o sledećem. Pitam se kako mlada osoba u Srbiji može da shvati da se za uspeh treba pomučiti, da treba raditi na sebi, birati kvalitetne ljude oko sebe, ići korak po korak i osetiti se ispunjeno, značajno i uspešno? Skoro pa nikako. Naime, mediji su puni nekih devojaka i momaka koji ne rade ništa, a naizgled imaju para, razbacuju se, bahanališu po separeima, polivaju šampanjcem i poziraju u editorijalima. I normalno je da plasiranjem takvih stvari, mladi požele da i oni budu u takvoj poziciji. Na stranu to da li volite šampanjac ili separe, radi se o lagodnom životu koji bi većina nas želela da ima. Gledate njih i vidite da se može da ništa ne radiš, a da imaš lagodan život.

Posebno neko ko živi u Ćićevcu (na primer) ne može ni da ima uvid kako to funkcioniše. Mladi ljudi zaista misle da su te devojke i mladići modeli, promoteri i slično. Vidite ih odjednom da su u Dubaiu. Mislite kako je to divno što eto baš tamo snimaju kampanju. Da li ste se zapitali gde su te fotografije kampanja i što bi njih neko zvao da se kupaju u bazenima na vrhu hotela u Barseloni ili Singapuru?

Znate šta, ja vam neću crtati šta oni tamo rade. Za one koji su dovoljno pametni shvatiće koliko oni moraju da se guze raznim matorcima kako bi posle mogli da poziraju pored bazena ili ispred Burj Khalife, pa to sheruju na Facebooku. Da li ste primetili da su najčešće sami na fotografijama? Pratite malo gde se kreće Sorela (hajde da je tako nazovemo) pa će vam sve biti jasno.

Ja želim da se obratim svima vama koji ste još uvek mladi, imate potencijala, a malo ste izgubljeni u ovom sistemu vrednosti... ili vama koji ste sve dobro poslagali u glavi, samo da potvrdite da tako treba.

Naime, u Srbiji se može uspeti ako vredno radite. Ne morate da se prodate, ne morate da izigravate kuče nikom. Možete uspeti ako imate hrabrosti, ako niste lenji i ako uradite neke stvari kako treba.

Uzmimo na primer prosečnog studenta u Srbiji. Ide na fakultet, kuka kako je to što uči bezkorisno, završi fakultet i suoči se sa tim da ne može da nađe posao. Depresija, beda, anksioznost, kukanje... pa pomalo ste i sami krivi zbog toga. Morate nekako da se izdvojite.

Ispričaću vam ukratko moj slučaj pa možemo da zaključimo neke stvari.

Naime, ja sam išao u šest osnovnih škola. To je bio užasan period seljenja, navikavanja i proživljavanja raznih stvari. Onda sam upisao Gimnaziju. Iskreno nisam znao šta želim pa sam sebi dao vremena četiri godine. U međuvremenu sam se zainteresovao za jedan zanat pa sam posle druge godine gimnazije upisao još jednu srednju školu vandredno, išao na praksu vikendom, zarađivao džeparac i završio dve srednje škole. Ipak, odlučio sam se za ekonomiju. Upisao sam igrom slučaja trogodišnje studije marketinga, a potom završio i fakultet (međunarodno poslovanje). Ukupno, studije su mi trajale pet godina. Za vreme studija sam pronašao sjajnu marketinšku agenciju u koju sam nekoliko meseci išao na praksu. Da ljudi, išao sam volonterski da pomažem, donosim doručak, radim neke trivijalne stvari, ali i da kupim znanje i shvatim kako sve to funkcioniše. Nekim ljudima je i tad, a i sada neshvatljivo da neko ide da radi besplatno. Po njima je bolje sedeti i ne raditi ništa nego volontirati. Bukvalno mi je bilo neprijatno kada sam morao da objašnjavam zašto ja to radim.

Potom sam se tokom dve završne godine studija uključio u rad studentske unije, bio aktivan u Studentskoj uniji Srbije, upoznao mnogo ljudi, radio na različitim projektima, stekao razna iskustva. Da, znam da će sad neki da pomisle „ma Unije i studentske organizacije su kao sekte, to nije za mene“. To je najčešći i najgluplji odgovor na ovu temu. Tokom poslednje godine studija počeo sam da radim četiri sata dnevno u jednoj PR i press clipping agenciji. Godinu dana sam skupljao novac da bih otišao na studentski program u Ameriku. U međuvremenu sam postao predsednik studentske unije, potom otišao u Ameriku, proveo sjajnih pet meseci radeći tamo i vratio se, završio fakultet i posao u jednoj marketinškoj agenciji je našao mene, pre nego što sam diplomirao.

I reći ćete sada možda: „Au, pa ovaj je baš imao sreće“. Ne, nije samo sreća u pitanju. U pitanju su sati i sati, rada, žara, volontiranja, učenja, pomaganja drugima.

Ne možete očekivati da samo vas čekaju širom otvorenih ruku i kada se suočite sa realnošću da okrivite državu. Znamo svi da nam je država u sranju, ali zato da biste uspeli nešto morate da radite. Morate da stičete praksu tokom fakulteta, da volontirate, da upoznajete ljude koji će vas kasnije preporučiti.

Ja nikada nisam dobio posao preko veze. Iskreno, ne bih se bunio ni da sam ga dobio, ali ako ste od onih koji misle da je sve namešteno, samo ću vam reći da ne zavaravate sami sebe. Ima i toga da je namešteno, ali to nije uvek slučaj. Evo ja sam svoj poslednji posao dobio tako što sam video oglas na Facebooku, prijavio se, prošao tri kruga intervjua i zaposlio se. Dakle može i tako.

Ja nisam bio wunder kid, niti sam natrposečno inteligentan. Samo sam dosta radio, da bih došao u poziciju sada da drugi ljudi žele da rade sa mnom i da mi se pružaju različite prilike. Ipak, i sada radim po deset sati dnevno i borim se kako bih sebi mogao da priuštim ono što želim. Došli smo opet do teme o lagodnom životu s početka teksta. Dakle, imate način da budete potčinjeni, da morate da radite svakakve nemoralne radnje, da budete ljubavnica ili ker, kako biste imali lagodan život i možete da idete uzdignute glave, svesni da ste sve sami postigli i da možete sebi da platite odmor u Dubaiu ili Njujorku (na primer). Verujte da ćete biti mnogo srećniji ako izaberete ovaj drugi put. Nevažno je da li ste frizerka, krojačica, doktorka ili fizičar. Uzor mladim ljudima ne smeju i ne mogu biti likovi iz reality programa, pevačice kojima je muž pun kao brod i plaća njihove spotove na jahtama, ljudi bez zanimanja koji poziraju sa čašom šampanjca ili prekvarcovane silikonske muške i ženske kučke. 

U poslednje vreme je popularna pesma „Work bitch“ koja me je inspirisala za naslov teksta, jer zaista ako želiš razne lepe stvari u životu moraš za njih da se pomučiš... i to ne tako što ćeš da "gutaš". Ako hoćeš uspeh i dobar život, bolje radi kučko :)

Veliki pozdrav!

Milan Maglov

https://www.facebook.com/milan.maglov

p.s. Za sve one koji imaju neko pitanje ili žele da podele svoje iskustvo biće mi drago da vidim vaše komentare ispod teksta.

p.s.s. Naravno da ne nazivam sve mlade ljude kučkama. Radi se o slengu i nadam se da ćete svi razumeti poruku na pravi način.