Da li je glupo ako vas pitam da li želite bolji život? - otkrijte kako to da postignete

Da li ste nekada poželeli da napunite baterije, da kroz vaše telo prođe nova doza optimizma i čistoće i da udahnete sreću punim plućima? Da li ste poželeli promenu?

Znate, ja sam prilično optimistična osoba i ova pitanja iznad koja vam postavljam verovatno bih ranije pročitao sa dozom podsmeha. Verovatno bih bio u fazonu „Joj, čuj ove gluposti. Opet neko prodaje maglu“. Ko ne bi želeo nešto bolje čak i ako mu je sasvim OK?

Nedavno sam imao priliku da preko drugarice upoznam jednog čoveka koji me je inspirisao na svoju ličnu promenu, odnosno na drugačiji pogled na svet. Taj čovek se zove Siniša Ubović. Niste čuli za njega? Treba da čujete.

Naime, Sinišu sam upoznao u jednom kafeu u Zemunu i nakon kraćeg razgovora njegova energija i iskustvo koje je podelio sa mnom bilo je dovoljno da sam poželeo da dođem na jedno od njegovih predavanja. Naime, Siniša je jedan je od vodećih učitelja, trenera i predavača u oblasti ličnog rasta i razvoja, oblasti u svetu poznatijoj kao self-help. On je takođe prvi licencirani trener Heal Your Life programa u ovom delu Evrope, programa koji je osmislila Lujza Hej.

Znam, znam, sad će neki od vas pomisliti: „Joj, evo još nekog šarlatana“. Priznajem, možda bih i ja to pomislio da sa njim nisam razgovarao. Priznajem, zazirem ponekad na sve što mi zaliči na sektu. Ipak, ljudi moji, ovo je 21. vek i vreme je da budemo otvoreni za nove stvari i da ne budemo zatupljeni. Sa tim razmišljanjem otišao sam na jedno Sinišino predavanje u Holliday Inn. Tema je bila „Novac i zakon privlačenja“. Još jednom, priznajem, volim novac i ovo predavanje mi je otvorilo oči za mnoge teme, uverio sam se koliko su fini i pozitivni ljudi koji su bili na predavanju i zegrebao sam površinu vezanu za filozofiju učenja Lujze Hej koju Siniša fenomenalno prenosi uz gomilu ličnih saveta.

To je bilo dovoljno da iskorisitm ukazanu priliku da prisustvujem dvodnevnoj radinionici koju Siniša organizuje. Te subote sam relaksirano otišao ponovo u Holliday Inn ne očekujući ništa posebno. Ipak, bio sam dovoljno otvoren da naučim nešto novo. Dočekalo nas je šesnaest stolica u prostoriji i maramice koje su stajale između njih. Nasmejao sam se i pomislio „E baš će neko plakati“. Kako je radionica počela vrlo lako sam se upoznao sa ljudima različitih starosnih doba i moje iskustvo je počelo da se odvija. Mogao bih ja sada da vam pričam detaljno o ova dva dana. Ipak, verujte mi, nikakve reči ne mogu zameniti moja osećanja i saznanja o sebi tokom ta dva dana. Rad u parovima, različite teme, filozofija života koja može samo da vas usreći, a da se pri tom ne kosi sa normalnim razlišljanjem. Učenje o tom koliko život može da nam pruži ako se otvorimo i poželimo neke stvari na pravi način. Saznjanje da ne mogu sebi da kažem „Volim te“ dok se gledam u ogledalo, učenje i prihvatanje sebe i ostalih, oslobađanje od krivice, opraštanje i razmenjivanje iskustava tokom ova dva predstavlja dragoceno iskustvo koje bih od srca poželeo svima. Tokom radionice samo sam pomišljao koliko bi bilo dobro da moja majka prođe kroz to, koliko sam srećan jer sam u ovom dobu mog života naučio nešto tako korisno.

Pretpostavljam da sad mislite šta lupa ovaj, kakva je to magija i bakarači :) Ustvari je zaista jednostavno, ali mislim da ja nisam prava osoba koja vam može preneti ovo na odgovarajući način. Voleo bih kada bi svi prošli kroz to i znate šta? Možete svi ovo da naučite. U Beogradu je. Vama ispred nosa je način da budete srećniji. Sami sebi možete reći: „Sve je  dobro. Život je lep i univerzum mi donosi sve ono što mi treba. Ja sam zdrav, volim sebe i voljen sam“ (ili bilo šta drugo što želite).

Evo jedne vežbice ako na primer želite novac. Uzmite papirić i na njemu napišite „Ja sam magnet za novac“ i stavite to u novčanik (na primer). Svaki put kada ga otvorite videćete papirić i možete to sebi da ponovite. Uzto možete da kažete „Novac mi dolazi iz znanih i neznanih izvora“. Novac će vam doći. Meni je došao i dolaziće još, jer ja verujem u to i šaljem poruku univerzumu.

Nego, da se vratim na one maramice. Da, plakalo se. Plakalo se na način koji ne smeta drugima, na način koji je opravdan i tako da se ni u jednom trenutku nisam osetio neprijatno jer nekom teku suze pored mene.  A posle dva dana, ne samo što sam osećao kao da među tim ljudima imam prijatelje nego sam se osećao drugačije. Sve što sam naučio primenjujem i  sada i upotpunio sam svoje gledanje na život jednim dragocenim filterom.

Kada se sve završilo imao sam potrebu da svima pričam o tome, da podelim svoje iskustvo, da proširim taj način razmišljanja i na druge. Kod nekih sam izazvao interesovanje, neki su me bledo gledali. Ali to je OK. Pored meni bliskih ljudi, želeo sam ovo da podelim i sa vama.

Dakle, preporučujem vam da posetite sajt www.putpromene.com i informišete se o svemu. Takođe možete da lajkujete FB stranicu Siniša Ubović. Pored toga možete da kupite knjigu Siniše Ubovića pod istim nazivom (Put promene), a i knjigu Lujze Hej „Kako da izlečite svoj život“.

Nemam reči kojim bih vam preporučio dvodnevnu radionicu koju Siniša drži. Za to vredi izdvojiti i vreme i novac. To je bukvalno investiranje u svoju sreću.

Ove nedelje izašla je Sinišina nova knjiga „100 posto ja“ koju ću s radošću pročitati. Kažu da je to najjednostavniji i najpraktičniji program za postizanje lične sreće i uspeha na svim poljima.

I ako ovo čitate danas (17.06), mislim da je nakon ovog teksta red da se malo razdrmate i večeras odete u Holliday Inn na predavanje „Kako pronaći sreću“ sa početkom od 19h. Naime, siguran sam ako odete da ćete shvatiti bar delić ovog što sam napisao i da ćete poželeti da nastavite da radite na sebi u tom smeru. Verujte, biće to najbolje uloženih 900 dinara. Ukoliko želite da se prijavite na dvodnevnu radionicu sve informacije možete da pronađete OVDE.

Toliko od mene na ovu temu. Tu sam da vam dodatno odgovorim na sva moguća pitanja. Ništa nije glupo da pitate.

Budite mi dobro! VELIKI pozdrav za sve!!!

Milan Maglov
https://www.facebook.com/milan.maglov

Da li možeš da budeš srećan 100 dana za redom?

Moram nešto da vam priznam- ja sam veliki ljubitelj sreće. Toliko volim sreću da je sam sebi pravim.

Pomislili biste da svako voli sreću, ali nije tako. Neki ljudi misle da je vole, ali je to ustvari pusta priča i stalno pronalaze razlog zašto su nesrećni. Ako volite sreću normalno je da mnogo mislite o njoj. Kada svakog dana mislite na sreću, vi spoznajete momente sreće i radite više na tom da ih bude u još većem broju. Baš zbog toga želim da vam predstavim jedan sjajan projekat koji se širi svetom, a zove se „100 dana sreće“.

Ja sam postao učesnik ovog po meni fenomenalnog projekta i želim da vas potovem da se pridružite. Verujte, moguće je da budete srećni 100 dana za redom, odnosno da svakog dana pronađete bar jednu stvar koja vas čini srećnim.

Ja sam stigao do šestog dana i nastavljam. Moje objave možete pratiti OVDE.

Voleo bih da svi ljudi u regionu koriste sem #100happydays i #100danasrece. Tako ćemo još lakše pronaći jedni druge i podeliti sreću.

Moram da napomenem da je ova sjajna ideja potekla sa sajta www.100happydays.com i ni na koji način ne bih da uzmem ničije zasluge.

Na kraju, moram vam priznati da ja nisam veliki sanjar i da sam veoma realan, te se ne zamplaćujem velikim idejama koje nigde ne vode. Ipak, zaista mislim da je ova ideja sjajna i da može doprineti da se bolje osećate, više pažnje posvetite lepim trenucima i zabeležite neke trenutke koje ćete kasnije ceniti.

Dakle, pozivam vas da se pridružite i da podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima kako bi što više njih saznalo za projekat. Zapamtite, uvek će biti hejtera koji će i ovo ocrniti, ali oni nisu važni. Važni ste vi i važna je vaša sreća.

Veliki pozdrav,

MilanMaglov

Ljubav je u Beogradu (foto priča kojom sam predstavljao Srbiju na Nikonovom takmičenju blogera z cele Evrope)

Ne možete da zamislite kakav turbulentan dan je iza mene, ali prilično sam zadovoljan svim što sam postigao. Naime, danas sam predstavljao Srbiju na evropskom takmičenju blogera koje je organizovao Nikon.

Priča koju sam osmislio bila je prilično ambiciozna, a s obzirom da nisam profesionalni fotograf realizacija je bila neizvesna. Dakle, moj zadatak je bio da danas kroz neku priču promovišem svoj grad. Razmišljao sam o različitim konceptima i u jednom trenutku znao sam ko može da mi pomogne. Moj prijatelj Aleksandar je dao sjajne predloge (hvala puno Alek), a potom smo to uobličili u jednu ljubavnu priču koja je mnogo jasnija kada se vide svih sedam fotografija.

Počeli smo na Adi Ciganliji. Na fotografiji su dvoje dece (Anastasija je ćerka kog brata od strica, a Sergej sin moje drugarice Snežane). Sergej nam se malo vrpoljio i nije bio baš previše poslušan tako da sam morao prilično brzo da reagujem i ovo je rezultat.

Primetićete da se na prvoj fotografiji u pozadini vidi most na Adi. Sada smo došli na njega i fotografisao sam dvoje tinejdžera (Ana je moja komšinica, a Dejan je moj brat od tetke). Ušli smo u središnji deo mosta i vrlo brzo smo dobili ovu fotku koja mi se mnogo svidela.

Na trećoj fotografiji vidite već odrasli par na vrhu jedne zgrade (Ines je jedna od mojih najdražih osoba na svetu, a Jovan kolega iz redakcije Nadlanu.com). Imao sam malo poteškoća sa kadriranjem i svetlo, a svi smo morali da stojimo na stolicama :) Videćete u daljini da se nazire Hram Svetog Save.

Na četvrtoj fotografiji smo već ispred Hrama Svetog Save. Ovde je već par u ozbiljnijim godinama (ovo su moji roditelji Mira i Dragan). Prilično brzo smo došli do ove fotografije iako su me jako nervirale senke i izbegavanje ljudi koji su šetali.

Na petoj fotografiji je par sedamdesetih godina (Spasa je moja baka, a ovog deku smo našli na Kalemegdanu i nažalost ne znam mu ime, ali sam jako zahvalan što nam je pomogao). Problem je nastao jer se moja baka jako teško kreće tako da sam morao da fotografišem zaista brzo.

Malo smo se približili Pobedniku. Baka je ostala bez deke.

Na poslednjoj fotografiji je samo ova narukvica koju je kroz celu priču ženska osoba uvek nosila na ruci. Ostatak grada je malo blurovan. Njihova ljubav će zauvek ostati zapamćena :)

Kao što vidite, pokušao sam da ispričam priču o jednoj ljubavi u Beogradu od malih nogu do starosti, odnosno smrti. Nadam se da sam uspeo i da vam se dopadaju fotografije. Voleo bih da čujem vaše utiske i da mi napišete koja fotografija vam se najviše dopada.

Tokom celog takmičenja koristio sam Nikon D5300 i zaljubljen sam u taj fotoaparat. Preporučio bih ga svakom i nadam se da ću ga dobiti kao nagradu :)

Pobednika će među takmičarima iz deset zemalja  trošlani žiri (dva fotografa iz Londona i jedan iz Pariza) proglasiti tek sredinom aprila. Svakako ću vam javiti koji je rezultat. Za mene je ovo bilo sjajno iskustvo i zahvaljujem se svima koji su mi pomogli u realizaciji ovog mini projekta i Nikonu na pozivu. 

Veliki pozdrav! 

Milan Maglov

Predstavljaću Srbiju na takmičenju blogera iz cele Evrope

Pre nekog vremena dobio sam poziv da predstavljam Srbiju na Nikonovom takmičenju blogera iz cele Evrope. Prvo sam pomislio kako li se mene setiše i da li ću ja to uopšte moći, ali kada su mi pojasnili da to i nije predviđeno za profesionalne fotografe i da je poenta da promovišemo naš grad kroz fotografije oberučke sam prihvatio.

Tako ću ja, dragi moji kreativci, u četvrtak 20. marta biti na misiji da napravim pet do deset fotografija Beograda i to pošaljem na takmičenje. Cela ta akcija se zove “I AM SHARING MY CITY VIEW”, a od Nikona sam dobio nekoliko dana na korišćenje njihov fotoaparat Nikon D5300 koji će svi takmičari koristiti.

Do sada sam imao priliku da koristim Nikon tokom svog putovanja u New York i bio sam oduševljen modelom Nikon 3100 (možete da vidite nekoliko fotografija ispod), ali D5300 je potpuno druga dimenzija i jedva čekam sa vama da podelim fotografije koje ću napraviti u četvrtak.

 Dakle, ja ću morati da fotografišem i da što pre pošaljem fotografije bez ikakve dorade. S obzirom da D5300 ima wi fi konekciju (da li možete da verujete?) prebacivanje na internet je sitnica. Naravno svi ćete moći da pratite i mene i ostale takmičare na ovoj stranici: http://www.flickr.com/groups/iamnikon

Smislio sam jednu priču za koju se nadam da će vam se dopasti. Iskreno nisam siguran hoću li uspeti da je prikažem onako kako bih želeo i kako je zamišljam, ali se unapred nadam da ćete bar ceniti pokušaj :)

U svakom slučaju, držite mi palčeve u četvrtak. Obaveštavaću vas o svemu na DDK, a do petka će se i na blogu naći fotografije koje budem uradio.

Pozdrav,

Milan Maglov